BARBARA BOUREK

Studentice mi kažu: ‘Mi ne gledamo filmove Woodyja Allena!. Odgovaram im da ih moraju gledati, ako misle diplomirati‘

Zagreb, 180424.
HNK.
Barbara Bourek, kazalisna kostimogafkinja i Mirjana Dugandzija.

 Biljana Blivajs/Cropix
Na jesen u Osijeku s Filipom Šovagovićem radimo "Sokol ga nije volio". Divno, veže nas slavonska priča i porijeklo naših očeva!

Kad su mi bile tri ili četiri, a pitali me - Mirjana, što želiš postati? Pa, mama, naravno! Svima smiješno, svima pametno, buci-buci... Kolica, bebe i, nadasve, njihova odjeća, krpice koje ispuštaju konce na tepih svud oko mene... Ali potrajalo je to, pa još u prvom razredu svako jutro osluškujem i mazim najdražu bebu Tatjanu, jer znam da će, jednom, (preko noći) oživjeti. To više nije bilo buci-buci, pa me na kraju nešto kao... poslalo na razgovor kod učiteljice, srećom, rad me imala... Ne prođe dugo, čitatelj to očekuje, pa belles lettres zauze najvažnije mjesto u mom životu, a tek Kritička teorija, slogan Ma-Ma-Ma i rečenice poput "O čemu se ne može govoriti, treba šutjeti"...!

E, ali nije bilo kod svih tako, pa Barbara Bourek u...

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
Linker
06. studeni 2024 08:16