Prestala sam se napadno šminkati i počela uživati u unutarnjoj ljepoti

Od rođenja nas stalno tove tim slikama o tome kako bismo trebale izgledati i brinuti se o sebi. Iskreno ću priznati da se ne brinem o sebi izvana koliko se brinem o sebi iznutra, a i to iznutra je upitno. Makar većina ljudi misli ili zna da ja baš ništa ne radim pa da imam vremena pohoditi kozmetičke salone, frizere i ostala čuda, ja zaista nemam vremena, i mnoge žene nemaju vremena za to.

Da bi žena uredila nokte od temelja, potroši četiri sata svojeg vremena putujući do salona, zatim radeći nokte i vraćajući se kući. Frizeri jednako oduzmu, a ako uz to dodamo i pedikuru i ostala čuda, oduzme ti se cijeli dan, a i dobar dio kućnog budžeta. A što je s poslom? Djecom? Obitelji? Obavezama? Isto ti vremena oduzme i ako si svaki dan sam radiš frizuru i šminkaš se i uređuješ. Kad si nekakva javna ličnost, onda ne smiješ ništa od toga i moraš sve to. Odustala sam. Ujutro kad se probudim, jedino što mi je bitno jest da sam sretna sama sa sobom i svojim odrazom u ogledalu.

Ne želim ništa mijenjati. Nekoć sam bila poznata po tome da mijenjam kosu k’o čarape i da imam lude nokte i eksperimentiram šminkom, ali sada zaista nemam vremena ni za što od toga. I našla sam nekakvo zadovoljstvo u tome da mi to više nije ni bitno, zaista sam sretna. Problem je u tome što svatko ima neku svoju viziju žene. Neki vole jako uređene žene, a neke, pak, jako uređene žene živciraju, i to te zbuni kao osobu ako si nesiguran. Prije godinu dana sam tek shvatila da u biti time što sebe predstavljam kao nekoga tko brine o svojem izgledu potpuno zapuštam sebe kao osobu.

Više vremena potrošim na to kako ću se prezentirati izvana, a zaboravim da je ljudima bitno samo ono iznutra. Prijatelje ne tražimo po izgledu, nego po karakteru, partnera možda prvo odmjerimo površno, ali ako nam ne paše ono njihovo iznutra, izgled nije bitan. I prestala sam kovrčati kosu, lakirati je, tapirati i stavljati ekstenzije. Prestala sam prenapadno se šminkati kako bih pokrila lice s kojim sam se rodila. Lijepo se osjećam kad sam uređena i našminkana, ali lijepo se osjećam i kad nisam.

Nekoć sam i ja gledala fotografije slavnih ljudi i u svojoj nesigurnosti priželjkivala da je moje lice sklono nekakvoj bezvremenskoj ljepoti poput Angeline Jolie, ali onda sam shvatila da ja nisam Angelina Jolie. Da, wow, kakvo otkriće.

Moje fotografije komentiraju žene i djevojke svih uzrasta. Želim li ja kao javna osoba nekoj maloj djevojčici nabiti komplekse?

Želim li je naučiti da jedino može biti lijepa ako stavi dovoljno šminke ili ekstenzija? Je li moja svrha u životu da budem lijepa? I prestala sam. I kad sam prestala, sve se promijenilo. Onda su ljudi postali nervozni jer sam se zapustila, jer se ne brinem o sebi, jer nemam frizuru ni nokte ni dovoljno šminke, nisam idol s Instagrama.

Ono što me razočaralo jest što to nikad nisu rekli muškarci, nego same žene. Preuzela sam nagradu od Cosmopolitana za kraljicu društvenih mreža na svečanoj dodjeli u Mimari. Možete već zaključiti da sam došla bez frizure i samo sa eyelinerom, ali sam se lijepo obukla. Tako izgledam svaki dan. Moj se život ne vrti oko moje frizure i mojih noktiju.

Ja svoj posao jako dobro obavljam i odlično zarađujem i mogu si priuštiti bilo kojeg frizera i bilo koje nokte, ali to i dalje ne radim. Ljudi mi se čak javljaju i mole me da mi pomognu. Ja i dalje ne želim jer to vrijeme ne mogu opravdati. I možda nisam oličenje ljepote i urednosti, ali to niti ne želim biti.

Želim biti pozitivna i vesela osoba koja je zadovoljna sama sobom, i želim da me moji bližnji vole jer sam dobra i poštena, a ne zbog mog izgleda. I lagala bih sada kada bih rekla da mi izgled baš nije nimalo bitan. Naravno da mi je bitan, obožavam se lijepo obući, volim odjeću i obuću, i to neću nikada prestati kupovati niti nositi. I smatram da svaka žena treba naći nešto što je veseli, pa makar to bila hrpa šminke i frizura. Ali, isto tako mislim da nekoga, ako mu to nije bitno, ne treba zbog toga osuđivati.

Svi mi imamo drugačije prioritete, ali glavni prioritet svima bi trebao biti da su dobri ljudi. Jer, dobrota zrači puno ljepše od svih maski koje možemo na sebe navući, od sve šminke koju možemo nanijeti i od sve odjeće koju možemo obući. Jedina osoba koja je meni istinski ružna je ona koja ima ružnu dušu i ona koju drugu osobu može nazvati ružnom jer što Ivana kaže o Maji, više govori o Ivani, nego o Maji.

I neću nikome soliti pamet, lako se prepoznaju oni kojima sve smeta na drugim ljudima, oni su zrcalo svoje nesigurnosti i takvi uvijek u drugima traže mane.

Završila bih samo jednim citatom koji sam neki dan našla i koji nije nikakva mudrost, ali je dobar podsjetnik za sve one koji misle da se život svodi samo na prezentaciju onog izvana: “Međutim, mozak je nemoguće našminkati. Čim progovoriš, sve se zna. Jesi li lijepa ili nisi”.