Viktor Drago: Narod bez mode je narod bez identiteta

ZAGREB - Osni­vač, umje­tni­čki di­re­ktor i pro­du­cent Cro-a-Por­te­ra Vi­ktor Dra­go (33), sa­mo­za­taj­na je oso­ba. Kad je pri­je šest go­di­na po­kre­tao ovu da­nas re­spe­kta­bil­nu mo­dnu ma­ni­fe­sta­ci­ju, ma­lo tko je vje­ro­vao da će od či­stog en­tu­zi­ja­zma i je­dne vi­zi­je uspje­ti stvo­ri­ti do­ga­đaj ko­ji je, sla­ga­li se dru­gi ili ne, po­stao naj­ja­či hr­vat­ski mo­dni pro­i­zvod.



Da­nas Vi­ktor slo­vi za je­dnog od na­ju­tje­caj­nih lju­di u do­ma­ćem mo­dnom bi­zni­su. Ka­žu da je pra­vi au­to­krat, čak se ti­me vo­li i sam po­hva­li­ti, no on isti­če ka­ko ima ja­san cilj i da se ba­vi ozbilj­nim po­slom ko­ji za­hti­je­va ozbilj­ne po­te­ze.



Ia­ko su nje­go­vi pro­je­kti u cen­tru me­dij­ske pa­žnje, Vi­ktor oso­bno ri­je­tko istu­pa u me­di­ji­ma. Kad smo ra­zgo­va­ra­li u če­tvr­tak, Vi­ktor je odgo­va­rao i na ne­ko­li­ko pi­ta­nja o odra­sta­nju u Ko­pri­vni­ci, o po­če­ci­ma svo­je ka­ri­je­re,  lje­to­va­nju s di­zaj­ne­rom Va­len­ti­nom na nje­go­voj ja­hti, no u no­ći s pe­tka na su­bo­tu, kad je au­to­ri­zi­rao in­ter­vju, ipak se odlu­čio po­tpu­no izba­ci­ti te odgo­vo­re, sma­tra­ju­ći ka­ko ga ti­me ne bi­smo do­bro pred­sta­vi­li jer ne ra­zu­mi­je­mo kom­plek­snost nje­go­va ži­vo­ta i ka­ri­je­re. U in­ter­vjuu ko­ji do­no­si­mo Vi­ktor Dra­go go­vo­ri o Cro-a-Por­te­ru, hr­vat­skim di­zaj­ne­ri­ma i sti­li­sti­ma, te o svo­me ne­o­bi­čnom ime­nu.               



• Što da­nas pred­sta­vlja Cro-a-Por­ter?



- To je pri­je sve­ga de­fi­ni­ra­na hr­vat­ska mo­dna sce­na. Je­dnoj ze­mlji izgra­di­li smo mo­dni iden­

Dev edesetih maneken



Viktor Drago na press-konferenciji uoči Cro-a-portera 2004. godine. Devedesetih godina radio je kao maneken u zagrebačkoj modnoj agenciji Casper. Nije radio samo u Zagrebu, nego i u Milanu i Londonu. Prije šest godina radio je u dizajnerskoj kući Dsquared

ti­tet. Sma­tram i da na­ci­ja ko­ja ne­ma vla­sti­tu mo­du, ne­ma ni svoj iden­ti­tet. Ia­ko se mi Hr­va­ti ve­ži­nom pred­sta­vlja­mo pu­tem spor­ta¹a i sport­skih uspje­ha, ne vi­dim za¹to ne bi­smo mo­gli i do­brim kul­tur­nim ili mo­dnim pro­je­kti­ma. U šest go­di­na uspje­li smo stvo­ri­ti nešto mo­dno što je pre­po­zna­tlji­vo, mo­žda čak i uspješni­je od stra­nih bren­do­va ko­ji­ma nas stal­no mar­ke­tinški bom­bar­di­ra­ju.  



• Što sma­tra­te da ste kon­kre­tno na­pra­vi­li za hr­vat­sku mo­du?



- U pr­voj go­di­ni cilj nam je bio stva­ra­nje ko­le­kti­vne svi­je­sti što to do­i­sta jest hr­vat­ska mo­da. Dru­ge go­di­ne stvo­ri­li smo mo­dna ime­na na ko­ja mo­že­mo ra­ču­na­ti. Ti­je­kom tre­će i če­tvr­te go­di­ne ba­vi­li smo se una­prje­đe­njem pro­i­zvo­dnje ka­ko bi je­dnog da­na ta naša mo­da pre­ra­sla u kon­fe­kci­ju. Ia­ko je kon­fe­kci­ja ri­ječ ko­je se lju­di plaše, to je­di­no mo­že za­do­vo­lji­ti po­tre­be tr­žišta, uni­ka­ti ni­ka­ko.  



• No u Hr­vat­skoj ima mno­go kon­fe­kcij­skih pro­i­zvo­đa­ča ko­ji se ni­kad ni­su po­ja­vi­li na Cro-a-Por­te­ru. Zašto?



- Kon­fe­kci­ja je ri­ječ ko­ju lju­di po­ne­kad kri­vo shva­ća­ju. Pri­mje­ri­ce, Dol­ce & Gab­ba­na jest kon­fe­kcij­ska ku­ća, tj. tvor­ni­ca ko­ja pro­i­zvo­di ro­bu. To ni­je ni­ka­kva uzvišena mo­da ili nešto što je na­mi­je­nje­no sa­mo bo­go­vi­ma. Ako ne­ki brend ima svoj du­ćan, on­da ima se­rij­sku pro­i­zvo­dnju, a se­rij­ska pro­i­zvo­dnja je upra­vo ta kon­fe­kci­ja. Pr­vog da­na ovo­se­zon­skog Cro-a-Por­te­ra pred­sta­vi­li smo Esta­re Cul­to, hr­vat­ski di­zajn i Da­li­bo­ra Be­ti­ja ko­ji su po­sta­li pra­va mo­der­na kon­fe­kci­ja. Hippy Gar­den, Ama­rie ili Elfs ta­ko­đer po­sta­ju kon­fe­kci­ja jer ni­tko više ne ra­di uni­ka­tne ko­ma­de odje­će, već se­rij­sku pro­i­zvo­dnju.



• Sma­tra­te li da ste do­volj­no kom­pe­ten­tni da sa­mi pro­ci­je­ni­te tko je ko­li­ko na­da­ren?



- Pri­je sve­ga, kom­pe­ten­ci­ja je po­sao. Ja iza se­be imam re­zul­ta­te ko­ji su vr­lo opi­plji­vi i ja­sni. Mo­da je za­ni­ma­nje u ko­jem, kao i u no­vi­nar­stvu, ni­je do­volj­no je­dan­put se sa­mo po­ja­vi­ti pred ka­me­rom ili oti­ći na je­dnu no­vin­sku kon­fe­ren­ci­ju i on­da re­ći “ja sam no­vi­nar” ili na­stu­pi­ti na je­dnoj re­vi­ji i re­ći ka­ko je ne­tko di­zaj­ner. Iza sva­kog pra­vog za­ni­ma­nja i uspje­ha u po­slu sto­ji ve­li­ki rad, a ja sma­tram da imam ži­cu pre­po­zna­ti upra­vo ta­kve lju­de. Kad se me­ni ne­tko pr­vi put ja­vi, odmah pre­po­znam ra­di li se o pra­vom di­zaj­ne­ru ili oso­bi želj­noj sa­mo ek­spo­ni­ra­nja. Vje­ruj­te mi, ra­dni­ci se ja­ko la­ko pre­po­zna­ju.



• Ka­ko vi to pre­po­zna­je­te pra­ve di­zaj­ne­re od onih ko­ji se sa­mo že­le sli­ka­ti po no­vi­na­ma?



- Pra­vi ra­dnik mi uvi­jek do­đe s go­to­vim pro­i­zvo­dom, dok ne­tko tko se sa­mo že­li ek­spo­ni­ra­ti ima že­lju, no ne zna re­a­li­zi­ra­ti ni pr­vi ko­rak, tj. na­pra­vi­ti ba­rem ski­ce mo­de­la. Pri­mje­ri­ce, ako do­đe­te k me­ni i pi­ta­te mo­gu li ja na­stu­pi­ti na Cro-a-Por­te­ru, a ne do­ne­se­te ni ski­ce ni tor­bu pu­nu izra­đe­nih mo­de­la, on­da ja znam da ste tu zbog je­dnog ra­zlo­ga - pr­ven­stve­no pre­zen­ti­ra­ti se­be, a ne svoj rad. Lju­di ko­ji ra­de do­bro pre­zen­ti­ra­ju se kroz svoj rad.



• Ko­li­ko se no­va­ca da­nas vr­ti oko Cro-a-Por­te­ra?



- Naša me­dij­ska pro­du­kci­ja pro­cje­nju­je se na oko 15-20 mi­li­ju­na ku­na me­dij­skih obja­va po se­zo­ni, mno­go više od ne­kih ve­li­kih te­le­vi­zij­skih pro­je­ka­ta. Mi smo ma­li tim ko­ji ra­di pro­jekt ko­mer­ci­jal­ne pri­ro­de, ali ni­smo ko­mer­ci­ja­li­zi­ra­ni do te mje­re da će­mo pred­sta­vlja­ti na sto­ti­ne ra­zli­či­tih oso­ba. Fo­ku­si­ra­mo se na bi­tno i mi­slim da smo baš zbog to­ga uspješni. Spon­zo­ri nas fi­nan­ci­ra­ju naj­ve­ćim di­je­lom, a pro­du­kci­ja sa­mih re­vi­ja sto­ji nas do 2 mi­li­ju­na ku­na, ovi­si o se­zo­ni.



• Mo­že­te li ista­knu­ti ne­ko di­zaj­ner­sko ime za ko­je sma­tra­te da ste ih baš vi stvo­ri­li na Cro-a-Por­te­ru?



- Bez ika­kve la­žne skro­mno­sti, mo­gu re­ći da su to Ama­rie, Bu­do­ir, Bo­ris Pa­vlin, Hippy Gar­den, Elfs, Ivi­ca Kla­rić… Ma­sa di­zaj­ne­ra ko­ji da­nas nešto zna­če. Ne mo­gu tu svr­sta­ti,  re­ci­mo, Iva­nu Po­po­vić i ne­ke dru­ge ko­ji su po­sto­ja­li i ra­ni­je. No, či­nje­ni­ca je da lju­di ko­ji da­nas tvo­re ne­ku našu mo­dnu sce­nu je­su dje­ca Cro-a-Por­te­ra.



• Ka­ko ko­men­ti­ra­te kon­ku­ren­ci­ju? U Hr­vat­skoj ima ne­ko­li­ko tje­da­na mo­de i svi po­kušaju ra­di­ti na sli­čan na­čin.





St ilist u ženskom magazinu Gloria



Na slici s Borisom Banovićem, koji sebe naziva “Fashion Guru”. Viktor Dragoposljednjih godinu dana radi i kao fotograf i stilist u najprestižnijem ženskom magazinu Gloria. U magazinu za muškarce Playboy bio je modni urednik 2003. i 2004. godine

- Ne­mam ni­ka­kav pro­blem s tim lju­di­ma ni­ti ih sma­tram kon­ku­ren­ci­jom. Kao ¹to po­sto­je me­dij­ske ku­že ko­je mo­gu izda­va­ti de­se­tak sli­ènih èa­so­pi­sa, ta­ko i mo­dni di­zaj­ne­ri mo­gu pla­si­ra­ti svo­je pro­i­zvo­de ka­ko nji­ma naj­bo­lje odgo­va­ra. Ne vi­dim za¹to bi moj ili ne­èi­ji uspjeh ili ne­u­spjeh na me­ne osta­vio bi­lo ka­kav do­jam. Mi­slim da se ta pri­èa o kon­ku­ren­ci­ji stva­ra isklju­èi­vo kroz me­di­je, no do­bra stra­na pri­èe je da sam ja uvi­jek taj s ko­jim se ne­tko uspo­re­ðu­je. To zna­èi da ni­sam ne­tko tko mo­ra do­se­ži ne­èi­ju ra­zi­nu jer sam uvi­jek ja na ne­ki na­èin stan­dard.



• Sma­tra­te li se­be čo­vje­kom ko­ji je hr­vat­sku mo­dnu sce­nu po­sta­vio na no­ge? Či­nje­ni­ca je da se pri­je de­se­tak go­di­na uo­pće ni­je mo­glo go­vo­ri­ti o našoj mo­di kao da­nas.



- Mi­slim da smo mi do­sta do­bro odra­di­li do­slje­dnost u pred­sta­vlja­nju se­zo­na. Naša naj­ve­ća kva­li­te­ta je upor­nost zbog ko­je sva­ke go­di­ne ra­di­mo sve više i sve bo­lje.



• Mno­gi Vam za­mje­ra­ju da ste pre­više sa­mo­volj­ni, tj. da pra­kti­čki di­kta­tor­ski odlu­ču­je­te ko­ga će­te po­zva­ti na Cro-a-Por­ter?!  



- Mno­gi or­ga­ni­za­to­ri po­zi­va­ju lju­de kao uzva­ni­ke sa­mo za­to što su po ne­če­mu po­zna­ti. Ja u to­me do­i­sta ne vi­dim ni­ka­kvog smi­sla. Ako ne­ko­ga po­zi­va­mo na naše re­vi­je, on­da su to lju­di ko­ji su i po­ten­ci­jal­ni ku­pci ro­be ko­ju pred­sta­vlja­mo. Lju­di ko­ji pu­ne no­vin­ske stu­pce svo­jim be­smi­slom i pu­ne mi­nu­ta­že TV emi­si­ja jer su la­kr­di­jaši ni­su do­bro­došli i za njih kod nas ne­ma mje­sta. Na­ža­lost, mno­gi se od njih sa­mi po­zi­va­ju, za­hti­je­va­ju mje­sto u pr­vom re­du i to im uo­pće ne pred­sta­vlja pro­blem. No, ja ću uvi­jek tvr­di­ti da su naj­ve­će zvi­je­zde Cro-a-Por­te­ra naši di­zaj­ne­ri.



• Ka­ko vi ko­men­ti­ra­te ta­ko­zva­nu in­fla­ci­ju sti­li­sta na našoj mo­dnoj sce­ni?



- Pri­je sve­ga že­lim re­ći da ne sma­tram da se ra­di o in­fla­ci­ji. Pra­vi sti­li­sti su uvi­jek za­u­ze­ti u po­slu i ja ne­kad imam teško­ća kad ih že­lim an­ga­ži­ra­ti za Cro-a-Por­ter. Za­to bih mo­gao re­ći da ih još ne­ma do­volj­no. Ako mi­sli­te na lju­de ko­ji se sa­mo­i­ni­ci­ja­ti­vno na­zi­va­ju sti­li­sti, to je dru­ga­či­ji pro­blem. Me­di­ji uvi­jek po­se­žu za lju­di­ma ko­ji su do­stu­pni pa će i obja­vi­ti lju­de ko­ji ne pre­žu ni pred či­me da do­bi­ju ma­lo me­dij­ske po­zor­no­sti, a usput se na­zi­va­ju sti­li­sti­ma. Oni će ska­ka­ti  pa­do­bra­nom i po­ka­zi­va­ti se go­li na na­slo­vni­ci žen­skih ma­ga­zi­na ili go­vo­ri­ti o to­me ko­li­ko su zgo­dni.



• Mi­sli­te li sad na Mar­ka Gru­bni­ća?



- Ne­bi­tno. Kad je me­ni po­tre­bno an­ga­ži­ra­ti pra­vog sti­li­sta, uvi­jek ću se obra­ti­ti lju­di­ma ko­ji su u svom po­slu do­i­sta pro­fe­si­o­nal­ci; pri­mje­ri­ce, Ro­ma­no De­cker, Pe­tar Tr­bo­vić, Mar­ti­na Fra­nić… To su lju­di ko­ji se ne ek­spo­ni­ra­ju u me­di­ji­ma jer ima­ju pre­više po­sla, ko­ji izvr­sno oba­

Seve rinin ‘svećenik’ na vjenčanju



Na “Severininom vjenčanju”, promociju njezina novog albuma, Viktor Drago bio je odjeven kao svećenik. Prije deset godina Viktor Drago je pozirao i s ženskim make-upom na licu, ali o tome u ovom intervjuu nije želio govoriti

vlja­ju.  



• Kada ste shvatili da se želite baviti modom i poslovima vezanim uz nju te na koji način ste se educirali?  



- Ne mislim da se bavim isključivo modom jer je ona samo jedan od aspekata moga posla. Vrlo sam rano shvatio što želim raditi u životu, te­žio sam ne­kim ne­for­mal­nim na­či­ni­ma edu­ka­ci­je, či­tao sam li­te­ra­tu­ru i in­for­mi­rao se o sve­mu što će mi je­dnog da­na po­mo­ći u po­slu ko­ji sam pri­želj­ki­vao. Kad sam sa 18 go­di­na pr­vi put otišao iz Hr­vat­ske i upo­znao lju­de iz poslovnog svi­je­ta, bi­li su za­ču­đe­ni ko­li­ko imam in­for­ma­ci­ja o sve­mu.



• Vi­di­te li se je­dnog da­na u obi­telj­skom okru­žju?



- Ne­mam hra­bro­sti ni­ti vo­lje ula­ga­ti u nešto što bi bio moj no­vi ži­vot ni­ti ra­zmišljam o po­tom­stvu. Svo­je pro­je­kte sma­tram svo­jom dje­com i mo­žda se na taj na­čin odri­čem ne­ke odgo­vor­no­sti pre­ma dru­goj oso­bi ili obi­te­lji. Ja se­be vo­lim okru­ži­ti s pri­ja­te­lji­ma ko­ji mi pred­sta­vlja­ju obi­telj i to mi je emo­ci­o­nal­na sa­ti­sfa­kci­ja.



• Ima li isti­ne u gla­si­na­ma da ste po odla­sku iz Ko­pri­vni­ce pro­mi­je­ni­li ime i pre­zi­me iz Si­niša Dra­goj­lo­vić u Vi­ktor Dra­go?



- Lju­di gu­ra­ju nos u te­me ko­ji­ma se ne bi tre­ba­li ba­vi­ti. Je­sam li ja to­li­ko ja­van da bih tre­bao odgo­va­ra­ti na pi­ta­nja ko­ja sam kr­vna gru­pa ili gdje dr­žim no­vac? Gdje je gra­ni­ca ja­vnog in­te­re­sa? Mo­žda se ovdje ra­di o ne­če­mu što je ja­ko du­bo­ko i in­ti­mno i ni­ko­ga se ne bi tre­ba­lo ti­ca­ti, a mo­žda je ri­ječ o obi­čnom tra­ču lju­di ko­ji že­le pro­na­ći ne­ko oru­žje pro­tiv me­ne.



• Ni­ste mi odgo­vo­ri­li.



- Ako me pi­ta­te zo­vem li se ja Vi­ktor Dra­go, odgo­vo­rit ću po­tvr­dno. Ako tre­ba do­ni­jet ću vam i ro­dni list u ko­jem piše Vi­ktor Dra­go. Ni­kad ni­sam pro­mi­je­nio ime i pre­zi­me, ni­ti bi­lo ka­kva pro­mje­na ime­na mo­že pro­mi­je­ni­ti oso­bu ko­ja je­sam.



Vedran Strukar