LEŽI LI CRNA GORA NA GOLEMIM ZALIHAMA NAFTE? 'Ako se sirova nafta pronađe, neće se koristiti za potrebe države nego za izvoz'

Nakon što je vlada Crne Gore dala koncesije za istraživanje i proizvodnju ugljikovodika talijansko-ruskom konzorciju 'Eni Novatek' i grčkoj kompaniji 'Energean', odlučeno je da će prva istražna bušotina biti izbušena 22 kilometra od crnogorske obale. Do kraja 2019. će biti prikupljeni i podaci grčke kompanije Energean, a ima li u Crnoj Gori crnog zlata, znat će se oko sredine iduće godine, javlja Sputnik news.

Jedna će bušotina Eni-Novateka naftu tražiti na dubini od 6,5 kilometara, a druga će tražiti plin na dubini od 1,5 kilometara, najavio je direktor Uprave za ugljikovodike Crne Gore, Vladan Dubljević. Dodao je i da je jedna međunarodna agencija tu zemlju svrstala među 20 najperspektivnijih vjerojatnih novih nalazišta ugljikovodika.

Ako se nafta i plin u Crnoj Gori pronađu, toj će zemlji pripasti 62 do 68 posto dobiti od valorizacije ugljikovodika, na osnovu poreza, koncesije i drugih naknada, rekao je Dubljević.

U slučaju pronalaska sirove nafte u Crnoj Gori, ona bi se koristila samo za izvoz.

'Crna Gora nema rafinerije, tako da ukoliko se pronađe sirova nafta, ona se neće koristiti za potrebe države, već za izvoz. Pronalazak bi svakako imao veliki uticaj i državi bi donio prihode od prodaje sirove nafte', rekao je Robert Karahanas iz grčkog 'Helenik Petroleuma'.

Ipak, mnoge ekološke udruge i aktivisti već učestalo apeliraju za prestanak bušenja te upozoravaju da će zbog naftnih platformi turizam biti ugrožen, a Jadran devastiran.